Snižavanje kulturnih vrednosti-problem kiča
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Visoka Poslovna škola strukovnih studija

S A D R Ž A J
UVOD...................................................................1
RAZRDA...............................................................5
ZAKLJUČAK.......................................................5
’’SNIŽAVANJE KULTURNIH VREDNOSTI-PROBLEM
KIČA’’
Sociologija kao nauka o društvu i prirodi društva,proučava i sociologiju umetnosti,približnije sociologiju ukusa,gde je prisutan fenomen kiča,kako u umetnosti tako i u velikom broju drugih područja društvenog života. Elementi kiča pojavljuju se u umetnosti devetnaestog veka kao posledica društvenih promena,nastankom gradjanskog staleža,pojavom masovne kulturei industrijalizacije.Preovladava mišljenje da je kič umetnost masa,karakteristika srednje klase koja vođena željom za vecim položajem u društvu,ugledajući se na statusne simbole više klase pokušava dostići njihov nivo.Mada to ne mora da važi samo za niže staleže jer je moguć i kič elite.Kič kao loš ukus,u umetnosti nastaje uzimanjem,ugledanjem na pojedine elemente umetničkog dela,čime se menja njegovo značenje,gubi se umetnička vrednost koja postaje kič vrednost.Reforme umetnosti koje su pokušale sprečiti prodor kiča,jer se proširio i na druga područja čovekovog života kao što su reklame,politika,turizam,porodica,religija,film,a nemoguće ga je izbeći jer je direktan proizvod masovne kulture u kojo živimo.Svakodnevno,ne razmišljajući o predmetima kojima smo okruženi,a možemo ih nazvati kičem,mi ih konzumiramo jer su nam nametnuti putem masovnih medija koji manipulišu našim ukusom.Osim ovog negativnog uticaja na umetnost,kič je jako pogodan za propagandu i zato su se njime koristili mnogi diktatori i vladari kroz istoriju našeg društva.Kič je posledica razlika kulturne istorije,masovne kulture,odnosno proizvod potrošačkog društva u kojem živimo,što pokazuje njegova prisutnost u velikom broju aspekata čovekovog života.Mogli bi dakle reći da pojavom industrijskog društva,čovekov dobar ukus nestaje.
Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte.Kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se pojedinac posmatra s obzirom na društvenu celinu i u njihovoj međusobnoj interakciji.Kultura ima za cilj da održi,produži i unapredi ljudsku vrstu u celini.Kultura sadrži dve bitne konponente:
-prenošenje već stvorenih vrednosti-tradicija
-stvaranje novih vrednosti-progres
Zadatak tradicije je da čuva ono što već postoji kao rezuktat društvenog i kulturnog života,dok je progres aktivnija faza kulturnog kretanja čovečanstva od tradicije,ali se ove dve konponente uzajamno dijalektički prožimaju i predpostavljaju.Porastom stanovnika u savremenom svetu uključujući i takozvane ’’demografske eksplozije’’tj. naglo povećanje broja stanovnika u izvesnim delovima sveta,sve intenzivniji proces urbanizacije i složenosti života,mehanizacija i automatizacija proizvodnog sistema,promena socijalne i političke strukture mnogih zemalja,porast nivoa životnog standarda u proseku,povećanje količine,kao i promena načina korišćenja takozvanog ’’slobodnog vremena’’kao posledica tehnoloških promena sve ove odlike izdvajaju poseban i dominantan oblik savremene kulture koja se naziva masovna kultura.Slično kapitalizmu devetnaestog veka,masovna kultura je dinamična,revolucionarna snaga koja ukida sve stare barijere među klasama,tradiciju i ukus i rastapa sve kulturne razlike.Masovna kultura je veoma demokratska,njena vodenica sve meljei sve je zaista i konačno samleveno.Klosovska razlikuje tri vrste ujednačavanja u kulturi masovnog društva:

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com